Izvor: Radio Slobodna Evropa

Razgovarao: Omer Karabeg

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome da li Republika Srpska sve više postaje deo Srbije. Sagovornici su bili Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, i Vehid Šehić, predsednik Foruma građana Tuzle.

Bilo je reči o tome kakva je poruka nedavno proslavljenog zajedničkog praznika Srbije i Republike Srpske (RS) - Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave - kada su gradovi u Republici Srpskoj bili okićeni državnim zastavama Srbije, kako Vučić i ostali rukovodioci Srbije putuju u Banjaluku kao u Kragujevac, da li Milorada Dodika u Srbiji tretiraju kao da je deo najvišeg državnog rukovodstva s obzirom da je prisutan na svim važnim političkim, kulturnim i sportskim događajima i to uvek pored Vučića, u kojoj meri sadašnji odnosi između Beograda i Banjaluke prevazilaze Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske koji je potpisan 2006. godine, zašto Vučić nikada nije reagovao na Dodikovu mnogo puta ponovljenu priču o otcepljenju Republike Srpske i njenom pripajanju Srbiji, kao i o teme da li Zagreb - da bi ostvario svoje interese u Bosni i Hercegovini - indirektno podržava Dodika.

Omer Karabeg: Petnaestog septembra u Srbiji i Republici Srpskoj proslavljen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Taj praznik je uveden ove godine i njime se obeležava proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Gradovi u Republici Srpskoj, kao i gradovi u Srbiji, bili su okićeni zastavama države Srbije. Premijerka Srbije Ana Brnabić čestitala je građanima Srbije i Republike Srpske praznik, a na svečanosti u Banjaluci Milorad Dodik je rekao: “Danas imamo dvije države - Srbiju i Srpsku, a težnja je da budemo jedna država”. Koji je cilj uvođenja tog novog zajedničkog praznika?

Aleksandar Popov: Meni nije sporan sam praznik koliko ono što ga je pratilo. Svaka zemlja ima pravo da se stara o svojim sunarodnicima u okruženju i u dijaspori i da neguje kulturne i druge veze. To nije sporno. Sporno je sve drugo što je pratilo ovu manifestaciju, a pre svega ono što u kontinuitetu radi član Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik, a to je negiranje BiH kao države. On govori o Republici Srpskoj kao samostalnoj državi koja jednog dana treba da se ujedini sa Srbijom.

To je ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma i unošenje nemira, ne samo u Bosnu i Hercegovinu, nego i u region. To je, na neki način, samo produžetak ideje o "Velikoj Srbiji" i može se slobodno reći da duh Karađorđeva već duže vreme visi nad regionom. To se vidi iz niza izjava državnih zvaničnika.

Ovo nije prvi put da se Beograd tako ponaša prema Bosni i Hercegovini. Setimo da je Vojislav Koštunica, novoizabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije, prilikom prve posete Bosni i Hercegovini zaobišao Sarajevo i otišao u Trebinje na sahranu posmrtnih ostataka Jovana Dučića koji su bili preneseni iz Amerike.

U Banjaluku kao u Kragujevac

Vehid Šehić: Nemam ništa protiv kad se u kulturološkom ili u nekom drugom smislu slave određeni praznici. Međutim, želeo bih nešto da napomenem. Vrlo često ćemo čuti od političara i u Srbiji i Bosni i Hercegovini da su za izvorni Dejton. Ako su za izvorni Dejton, onda im mora biti jasno da je Bosna i Hercegovina država koja je sastavljena od dva entiteta tako da se nijedan od njih ne može smatrati državom.

S druge strane, zaboravljaju da je odlukom Ustavnog suda BiH utvrđeno da su na Bošnjaci, Srbi i Hrvati ravnopravni na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. Znači, niti je Republika Srpska entitet srpskog naroda, niti je Federacija entitet hrvatskog i bošnjačkog naroda, a vrlo često se o njima govori kao o nacionalnim teritorijama.

Takođe, moram napomenuti da se često ne poštuje suverenitet Bosne i Hercegovine čiji je glavni grad Sarajevo. Kad to govorim, mislim i na predsjednika Srbije Vučića koji govori o teritorijalnom integritetu, ali ne i o suverenitetu Bosne i Hercegovine. Smeta mi što predstavnici, kako i Srbije tako i Hrvatske, vrlo rijetko dolaze u Sarajevo. Predstavnici Srbije često idu u Banjaluku, a predstavnici Hrvatske u Mostar. Oni dolaze u Bosnu i Hercegovinu kao da je to njihova država.

Neki dan sam na televiziji čuo nekog analitičara koji je tvrdio da je teritorija Bosne i Hercegovine faktički teritorija Hrvatske. S druge strane, oni iz Sarajeva vide velikog prijatelja u Erdoanu (Redžep Tajip, predsednik Turske). Podsjetio bih da je Erdoan održao svoj predizborni miting u Sarajevu u vrijeme kada mu Evropska unija nije dozvolila da te mitinge drži na njenoj teritoriji.

Omer Karabeg: Predsednik Vučić i drugi funkcioneri Srbije dolaze u Banjaluku kao u Kragujevac. Ne samo da zaobilaze Sarajevo nego dolaze u Banjaluku, kao da je to grad u Srbiji, a ne u drugoj državi. Za njih je Banjaluka, kako to u Srbiji vole da kažu, najzapadniji srpski grad. To je postalo nekako normalno.

Aleksandar Popov: To je ono što je opasno. Jedna je stvar kada Milorad Dodik pokušava da Republiku Srpsku proglasi državom i najavljuje otcepljenje, a druga je kada se na to u Srbiji ne reaguje. Do sada nisam čuo nijedno ozbiljnije ograđivanje od takvih izjava i takvih namera.

Dešava se upravo suprotno. Sve što zvaničnici Srbije rade ide na ruku Dodiku. Nevolja je što to predugo traje. A kada nešto drugo traje, onda to počinje da se podrazumeva. Bosna i Hercegovina je još uvek jedna vrsta protektorata jer ima visokog predstavnika, Veće za implementaciju mira i, pre svega, Dejtonski sporazum koji sve to definiše.

Međutim, sem blagih opomena visokog predstavnika nema nikakve ozbiljnije reakcije međunarodne zajednice na ovo potkopavanje Dejtonskog sporazuma. Dodik za sada samo najavljuje secesiju, a crvena linija bi bila kada bi on raspisao referendum o izdvajanju Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine. Tada bi međunarodna zajednica, ako želi da sačuva mir - ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u regionu i Evropi - morala odlučno da reaguje. Morala je reagovati i ranije čim su se pojavili prvi znaci mogućeg rastakanja Bosne i Hercegovine.

Ostatak intervjua pronađite ovdje

(RSE, DEPO PORTAL, BLIN MAGAZIN/mr)