Oko 120 ljekara i psihologa je zatražilo okončanje „psihološkog mučenja i medicinskog zapuštanja“ osnivača WikiLeaksa Juliana Assangea. On je teško pogođen posljedicama boravka u ekvadorskoj ambasadi i londonskom zatvoru Belmarsh, pišu eksperti u pismu koje je objavio medicinski magazin Lanset, prenosi Deutsche Welle.

Ako 48-godišnjak umre u zatvorskoj ćeliji, onda će to biti zato što je „efektivno mučen na smrt“, piše dalje u tom dopisu. Mučenje Assangea se mora obustaviti i potrebno je obezbijediti mu „najbolju moguću zdravstvenu njegu prije nego što bude prekasno“.

Optužbe SAD

Julianu Assangeu je od aprila 2019. u londonskom zatvoru, SAD traže njegovo izručenje. Tim povodom je zakazano novo saslušanje za 24 februar. SAD ga optužuju da je uzbunjivačici Chelsea Manning – koja je tada još bila muškog pola (Bradleyu Manningu) – pomogao da objavi tajni materijal iz vojnih akcija SAD u Iraku i Avganistanu. Na taj način se saznalo i za ratne zločine koje su počinili vojnici SAD.

Iz ambasade u zatvor

Optužnica protiv Assangea sadrži 18 tačaka. Ukoliko bude osuđen po svim tačkama optužnice, prijeti mu 175 godina zatvora. 

Osnivač WikiLeaksa se, da bi izbjegao izručenje Vašingtonu, 2012. godine sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu. Tada je protiv njega podignut nalog za hapšenje zbog navodnog silovanja u Švedskoj. Ta istraga je u međuvremenu obustavljena. 

U aprilu 2019. ga je uhapsila britanska policija zato što je sklonivši se u ambasadu povrijedio uslove boravka na slobodi pod kaucijom. Zato je ubrzo nakon toga osuđen na godinu dana zatvora.

Specijalni izvjestilac UN za mučenje Nils Melcer nedavno je iznio teške optužbe na račun vlada Velike Bitanije, Švedske, SAD i Ekvadora. On je rekao da je postupanje prema Julianu Assangeu zastrašivanje novinara, te da su optužbe na račun njega konstruisane. 

Više od 130 političara, umjetnika i novinara u Njemačkoj takođe se založilo za puštanje Assangea na slobodu.

(DW/DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)