Izvor: Al Jazeera Balkans
Piše: Jasmin Agić

Kako će Vučić reagovati izgleda da samo studente u Srbiji nije uopće briga jer oni od izbijanja masovnih demonstracija i nenasilnih protesta ne žele da komuniciraju sa instancama vlasti koje nemaju direktnu ingerenciju za rješavanje njihovih problema.

Takva instanca, prema Ustavu Srbije, jeste predsjednik zemlje, što je prvi put, kako primjećuju politički analitičari, u posljednjih više od deset godina, da jedna grupa građana Srbije ne želi da komunicira s Aleksandrom Vučićem. Oni žele da se počnu rješavati nagomilani društveni problemi i da ih rješavaju institucije zemlje koje su za to nadležne. U nomenklaturi srbijanske vlasti, Ustavom i zakonom, danas je predsjednik zemlje za malo šta nadležan.

Taj ga stav najviše boli i vrijeđa, govore upućeni u ponašanje i način razmišljanja najmoćnijeg čovjeka Srbije. On bi najviše volio da su se studenti, a poslije njih i svi ostali građani zemlje, upravo njemu, lično, obratili za pomoć. On bi želio da još jednom bude „spasilac“ i veliki mesija, ali kako stvari stoje, ta mu želja neće biti ispunjena.

Studentski bunt, pojašnjava politolog Duško Radosavljević, pretvorio se u „opštenarodni bunt“ usmjeren protiv autokratskog načina upravljanja zemljom, a njihov odabir da u svemu zaobiđu Aleksandra Vučića pokazuje se kao „maestralan potez“.

„Kao prvo, istina je da su studenti jako dobro poveli kolo, ali ovo se od trenutka kada su studenti preuzeli vodstvo pretvorilo u jedan opštenarodni pokret protiv Vučića i protiv uslova u kojima se u zemlji živi, a to je posebno nedostatak prava i pravne sigurnosti, a samim tim i elementarne egzistencijalne sigurnosti i elementarne bezbednosti.

Toga su se studenti jako dobro dosetili – na koji način da autoritarnom predsedniku ‘dohakaju’. Jedan od tih načina jeste insistiranje na poštovanju pravnih normi koje Srbija ima, a traženjem poštovanja tih normi, istovremeno su napravili do sada najveću uvredu Vučića lično. On je vrlo sujetan čovjek, lik jednog kabadahije, koji mora uvek da dominira političkom scenom“, kaže.

Studenti su se, pojašnjava Radosavljević, „samo dosjetili“ da u svim svojim društvenim zahtjevima slijede „slovo zakona“, koje je veoma jasno kada je riječ o raspodjeli političke nadležnosti.

Predsjednik ne rješava nijedno od pitanja

„Šta su se oni dosetili, da pokažu onu priču koju svi znamo unazad 35 godina, još od Miloševićevog ustava, da po funkciji predsednik ne rešava nijedno od pitanja u kojima se Srbija nalazi. Na taj način oni su, što se kaže, Vučića dislocirali iz polja koje treba da donosi odluke – od političkih, sudskih, pravosudnih. U ovom trenutku se Vučić našao u jednom bezvazdušnom prostoru.

Imali smo njegovih 12 godina vladavine, gde ljudi štrajkaju i zahtevaju da se vide sa Vučićem. Radnici imaju problem – hoće da se vide sa Vučićem. Svi hoće da se vide sa Vučićem, da reši problem. Studenti su ovaj put jasno stavili do znanja, a s njima su i velike grupe ljudi, da oni više ne traže od Vučića ništa. Oni traže da im institucije, koje građani Srbije teško i masno plaćaju, rešavaju probleme“, kaže Radosavljević.

Svi su studentski zahtjevi legitimni, ali svako u Srbiji mora biti svjestan činjenice da je „Vučićeva vlast derivat Miloševićevog vremena“, kaže Radosavljević.

„Jedini problem je ova hobotnica koja je Srbiju zarobila poslednjih 12 godina, a ja kažem ono što malo ko želi da vidi – ovo je metastaza Miloševićevog režima i ovo vreme se direktno veže na tzv. postulate Miloševićevog režima. U političkom smislu, to je jedan konzervativno-nacionalistički režim, a u društvenoj sferi to je jedna kriminogena hobotnica i SNS je političko krilo mafije.

U toj celoj priči traži se da profunkcionišu institucije, a toga se vlastodršci boje, a najviše Vučić. Kada bi institucije profunkcionisale, njih ne bi bilo garantovano, ne samo ostanak na vlasti nego i opstanak na slobodi“, pojašnjava.

Vučićevo drugačije ponašanje

Zato prvi put možete vidjeti da se Vučić ponaša drugačije, primjećuje Radosavljević. „Nema više uobičajene bahatosti i nema više arogantnog jezika nedodirljivog moćnika. Ono što su studenti uspeli da pokrenu jeste proces oslobađanja od straha, kojima autokrate upravljaju društvima“, dodaje.

„Oslobodili su ih straha, a strah je smrtno stanje za demokratiju. Naterali su ljude da razmišljaju o prostoj činjenici – u demokratiji ne odlučuje Bog otac, jedan čovek, nego odlučuju institucije, jer institucija ako pogreši, uvek imaš lek koji to može da ispravi. Ljudi su koristoljubiva i osvetoljubljiva bića i ne sme se pustiti sudbina jedne grupe u ruke jedne individue“, kaže.

Ono što je glavna poruka demonstracija, smatra Radosavljević, jeste da se jasno stavilo na znanje cijeloj zemlji da mladi ljudi žele jednu drugačiju Srbiju.

„Režim je napravio ogromnu količinu historijskog revizionizma, jer mu je to u političkom smislu sadržaj. To je režim koji je pod svoje skute uveo, kao jednu veliku sluškinju, Srpsku pravoslavnu crkvu, režim koji je porobio čitave slojeve društva, posebno onih koji su navikli da parazitiraju. Sada se pojavila mladost koja ne misli na taj način i pojavila se mladost koja želi da stvara novu Srbiju“, zaključuje Radosavljević.

(AJB/DEPO PORTAL/ad)