Federalni ministar zdravstva Nediljko Rimac ne može uskratiti saglasnost na imenovanja Ismeta Gavrankapetanovića za direktora Kliničkog centra univerziteta u Sarajevu (KCUS), kaže za Raport član Privremenog upravnog odbora KCUS-a Ajdin Zulić.
 

"Ministar u suštini daje saglasnost, čak u zakonu o zdravstenoj zaštiti ne piše da je uskraćuje ili da je može uskratiti.

Ako je želi uskratiti, morao bi se primijeniti institut iz zakona o ustanovama, a to je uredba koja je preuzeta iz Republike Bosne i Hercegovine koja ima višu pravnu snagu od Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Tamo piše da ukoliko kandidat ne dobije podršku da se ne može ponovo prijaviti na konkurs, ali odluku o tome donosi Vlada Republike BiH, a sada je to Vlada Federacije BiH", tvrdi Zulić.

Ovaj vrsni pravnik dodaje da ministar daje saglasnost, a da eventualno može preispitati da li je procedura provedena u skladu sa zakonom - da li je raspisan konkurs, da li je postojala nadležna komisija za izbor, da li su obavljeni intervjui s kandidatima...

"To je neki dio u kojem ministar može vršiti nadzor i dati neki osvrt, mišljenje.

Međutim, propitivati dokumentaciju koju nema kod sebe, to je stvarno nonsens.

I on sam je, kada je pisao komisiji koju je u 'slučaju Gaverankapetanović' formirala Vlada FBiH i sam napisao da ne postoji propis po kojem radi komisija, ali ne postoji ni propis po kojem je on radio, odnosno vršio propitivanja i donio zaljučak da uskrati saglasnost.
 

Sam sebe u tom dijelu je demantirao", kaže Zulić.
 

Dodaje da i u zadnjem Rimčevom dopisu ministar tvrdi da "nije bitna forma, da ne treba robovati formi...".

"A ako forma nije bitna, onda se njemu postavlja pitanje - zašto je ministru bilo bitno da li je uvjerenje ili diploma (misleći na Gavrankapetanovićevu navodno spornu dokumentaciju. op.a.), tako da kad god nešto napišu i dostave nam, otvore novih 'hiljadu' pitanja zašto i kako", tvrdi Zulić.

Kaže da na najnoviji dopis s KCUS-a u kojem traže definitivno izjašnjenje Vlade FBiH o imenovanju generalnog direktora nikakav odgovor još nije stigao.
 

"I ne očekujem da će stići. Vlada je zarobljena sa tih nekoliko ručica koje drže većinu i moraju vagati.
 

Na državnom nivou ovise o Cvitanoviću (lider HDZ-a 1990, stranke čiji je kadar i federalni ministar zdravstva Rimac, op.a.), na federalnom o Rami Isaku i HDZ-u 1990.
 

I onda, koliko god bi htjeli nešto da učine, u suštini ne mogu, važu, čekaju dobru volju da se nešto pokrene", tvrdi Zulić.
 

Koliko se ta nesređena situacija na KCUS-u, u kojem su privremeni i generalni direktor (aktuelni v.d. je Hajrija Maksić) i Upravni odbor, održava na funkcioniranje najveće zdravstvene ustanove u našoj državi?
 

"Sigurno da ostavlja posljedice, jer kad kažemo privremeni, sve je to na neki kraći rok. Izostaje strategijsko, dugoročno razmišljanje, izostaje plan...
 

Kad imate plan i program na četiri godine, to je osnova, poslije koje slijede rad i realizacija plana, u suštini to je ono što pokreće jednu ustanovu.
 

Sada to nedostaje, je smo i mi ograničeni mandatom kao Upravni odbor, ne znamo do kada ćemo tu biti.

I kad sam kod toga, moram reći da se na konstituiranju stalnog saziva Upravnog odbora KCUS-a godinu nije radilo ništa, a sad se odjednom raspisuje konkurs za Upravni odbor.
 

To je ciljano napravljeno, da se zamijene pojedini članovi Upravnog odbora da bi neko dobio većinu i donosio neke odluke", kaže Zulić.

Odgovorio je on i na pitanje šta bi se desilo ako bi Federalna vlada zaista uskratila saglasnost Gavrankapetanoviću, uprkos tome što je prema odluci Privremenog upravnog odbora KCUS-a on izabran kao prvorangirani kandidat na konkursu za generalnog direktora?
 

"Ako bi Vlada uskratila saglasnost za Gavrankapetanovića, bazirajući se na onome što tvrdi ministar, onda bismo morali uzeti dokumentaciju svih ostalih kandidata i vidjeti da li u suštini oni ispunjavaju uvjete koje sam ministar traži.
 

Ako ne ispunjavaju, morali bismo odbaciti sve te prijave i konkurs poništiti. I obratno, ako neki kandidat ispunjava, dužni smo da to prihvatimo.
 

Međutim, moramo voditi računa i o tome da je od raspisivanja konkursa prošla gotovo godina, da je tada vladala jedna klima na KCUS-u, a sada druga, da KCUS sada posluje negativno najvećim dijelom zbog izmjene kolektivnog ugovora, odnosno povećanjem izdataka.
 

Znači, sad su potrebnr drugačije mjere, nekakav krizni menadžment koji se bazira na saniranju stanja, stabilizaciji budžeta...", ističe Zulić.

(DEPO PORTAL/dg)