Piše: Prof.dr. Dženan SKELIĆ (autor je redovni profesor za naučnu oblast Psihologija i šef katedre za Psihologiju na Filozofskom fakultetu u Zenici)

Obećao sam sebi da ću napisati tekst o Komandantu Vikiću i nepravdi koja mu se čini kroz proces suđenja, koji evo traje već tri godine. 

Nije problem u tome što se sudi, niti u tome što se sudi komandantu, niti utome što taj proces traje, pa čak nije problem ni u tome što se sudi čovjeku za nešto što nije počinio i za šta ne snosi nikakvu niti odgovornost niti krivicu. Nije u tome problem, jer to nije prvo takvo suđenje u Bosni, koje se vodi kako bi se relativizirala krivnja i kako bi svaka strana imala svoje „krvnike“ i „koljače“. 

Kako rekoh, obećao sam napisati tekst o Komandantu Vikiću, ali napisah pjesmu „Zaboravljeno sjeme Bosne“ u ime svih onih koji su svoju krvi i dijelove tijela prosuli po asfaltu, kamenu i ilovači ove naše ponosite i kršne zemlje - da bi ona živjela, oni su umirali jer „Nisu bosanske gazije sinovi Bosne, oni su očevi njeni“. 

Obećao sam napisati tekst o Komandantu, ali napisah tekst o tome „Kako se brani Domovina“ potcrtavajući da se ona brani poštenjem, trudom, radom, karakterom i prije svega PRAVDOM, a i tako „da nikome ne prodaješ njene heroje“. 

Dva puta sam krenuo ispuniti obećanje i nisam, pa me strah da i ovaj put ne omanem, jer kad god krenem pisati o Komandantu Vikiću, ja završim pišući o Bosni, o domovini, o pravdi, o ljudstvu, o čovjeku koji stoji uspravno na vjetrometini pokazujući prstom prema zvijezdama, prema beskraju nebeskog svoda. 

Znam ja, kad spomenem Vikića, da se u mom umu zaviori zastava koje više nema, da zagrmi himna koje više nema i da ustanu svi mrtvi sinovi Bosne, spremni da mrtvi još jednom poginu za tu himnu i tu zastavu

Ja znam, dok to pišem, da pišem o Draganu Vikiću, da pišem o Komandantu odbrane opkoljenog Sarajeva i o svim drugim komandantima odbrana, svih drugih opkoljenih gradova, kroz sva vremena, kroz sve prašine zaborava. Znam ja da pišem o njemu, kad pišem o svim pravim herojima koji su pali štiteći, služeći, braneći, kad pišem o iskonskoj borbi dobra i zla, o stećku i ljiljanu, o svjetlosti što se probija kroz mrklinu da osvijetli „prokletu avliju“ i razbije tminu u „tamnom vilajetu“. 

Znam ja, kad spomenem Vikića, da se u mom umu zaviori zastava koje više nema, da zagrmi himna koje više nema i da ustanu svi mrtvi sinovi Bosne, spremni da mrtvi još jednom poginu za tu himnu i tu zastavu. Dok se iz zvučnika na peronu sjećanja ori najbolji vokal Jugaslavije „ponesi zastavu Dragane Vikiću“, u meni se lome slova, puca nit rečenice i gasi se tekst, jer poplavu, bujicu emocije niti jedna brana obuzdati ne može.

 
Znam ja dok pišem da ne mogu pisati, jer nema dovoljno riječi da se iskaže težina izdaje u temeljima ovog sudskog procesa. 

Ko izdaje? Izdajemo mi svi. 

Šta izdajemo? Izdajemo sve od čega smo ponikli. 

Zašto izdajemo? Za sitni ćar. 

Sudi se Bosni i njenom pravu da postoji onakva kakva je nekada prije rata bila - „zemlja dobrijeh Bošnjana“, zemlja plemenitih i časnih insana, zemlja ponosa, velikog srca i raširenih ruku

Ne sudi se Draganu Vikiću. Sudi se Bosni. Sudi se pravu na odbranu. Sudi se pravu onih koji nisu Bošnjaci da vole Bosnu i da je smatraju svojom. Sudi se poginulima na Markalama. Sudi se djeci, žrtvama snajpera na ulicama i parkovima opkoljenog Sarajeva. Sudi se svim preživjelim braniocima, građanima, majkama i očevima. Sudi se svoj djeci koja su ostala, koja još nisu otišla. Sudi se svakoj sarajevskoj munari naslonjenoj na zvonik i svakom „fildžanu viška“. Sudi se Bosni i njenom pravu da postoji onakva kakva je nekada prije rata bila - „zemlja dobrijeh Bošnjana“, zemlja plemenitih i časnih insana, zemlja ponosa, velikog srca i raširenih ruku.

Suđenje Draganu Vikiću je posljednji čin podjele Bosne.

Ja znam, dok sve ovo pišem, da pišem o Draganu Vikiću i da sve ove riječi, iako nisu direktno o njemu, jesu njegove i on je njihov. 

Znam ja, al' ne znaju oni koji čitaju, jer da znaju da je svemu tome simbol taj isti Komandant, urlali bi svi u agoniji, zbog toga, što se svemu lijepome i ljudskome u ovom društvu sudi. Što se sudi Bosni.

Stavovi izrečeni u ovom tekstu odražavaju autorovo lično mišljenje, ali ne nužno i stavove DEPO Portala.

(DEPO PORTAL/BLIN MAGAZIN/ad)