S obzirom da nije članica EU, BiH pod određenim uslovima ima pravo učestvovati to jest civilno društvo aktivno može učestvovati u novim EU programima 2014-2020: Horizon, Cosme, Erasmus+, Kreativna Evropa, Evropa za građane, Zapošljavanje i socijalne inovacije, Life, Zdravstvo za rast, Prava i građanstvo.

"BiH mora platiti određenu sumu, koju također može plaćati preko programa IPA (Pretpristupne pomoći). To nisu sve procedure, koje BiH mora ispuniti za učešće u ovim programima, jer za njih mora imati i kapacitete odnosno ljudske resurse koji su sposobni i dovoljno kvalitetni da mogu dobiti grantove"; istakla je Luba Pavlovova, koje je ovih dana predstavljala ovaj programa  "Creative Europe" u BiH.

Osim tih kapaciteta, navodi da BiH mora imati i kapacitete za kreiranje partnerstva jer se svaki program zasniva na saradnji.

"Za relevantnog partnera mora se imati komplementarno iskustvo za dopunjavanje", kaže Pavlovova.

U tom smislu ona ističe da za program "Kreativna Evropa", koji daje podršku s ciljem zaštite i unapređenja evropske kulturne i lingvističke raznolikosti radi jačanja konkurentnosti u sektoru, BiH ima već iskustvo i kapacitete.

-Zato bi bilo pametno da se BiH odluči za ovaj program – tvrdi Pavlovova, dodajući da okvirni program "Kreativna Evropa" objedinjuje programe Kultura, MEDIA i MEDIA Mundus programe iz perioda 2007-2013 i obuhvata novi finansijski instrument radi unapređenja pristupa finansiranja za mala i srednja preduzeća i organizacije u sektorima kulture i stvaralaštva.

Smatra da je program Zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), koji čini četvrti stub EU Inicijative za Zapošljavanje i socijalnu inkluziju 2014-2020., interesantan iz razloga što se tiče socijalne inkluzije.

Odnosi se na nove aktivnosti koje će doprinijeti realizaciji Strategije Evropa 2020, kroz finansijsku podršku ciljevima Evropske unije radi unapređenja zaposlenosti, adekvatne socijalne zaštite, borbe protiv socijalne isključenosti i siromaštva, te unapređenja radnih uvjeta EaSI pokriva tri postojeća programa: Progress (Program za zapošljavanje i socijalnu solidarnost), EURES (Evropske službe za zapošljavanje) i Evropski Instrument za mikrofinansiranje u okviru programa Progress.

"Mislim da u ovom trenutku EURES nije za BiH", tvrdi Pavlovova.

Mišljenja je da bi program Zdravstvo za rast mogao pomoći BiH "u smislu prevencije pušenja i alkoholizma“ i "promocije dobrog zdravlja“.

"To je važno jer je prevencija u svakom slučaju jeftinija nego kad se čovjek već razboli", rekla je direktorica Agencije za regionalni razvoj u Bratislavi.

Program "Zdravstvo za razvoj“ je treći program s aktivnostima koje podržavaju ciljeve Strategije EU u oblasti zdravstva.

Opći ciljevi ovog programa su usmjereni ka saradnji sa zemljama članicama radi podrške inovacijama u oblasti zdravstvene zaštite i radi povećanja održivosti zdravstvenih sistema, radi unapređenja zdravlja EU građana i njihove zaštite od prekograničnih zdravstvenih prijetnji.

Na kraju razgovora za Fenu Pavlovova je savjetovala nadležne u BiH da pri odabiru programa vode računa o tome koji su prioriteti u državi, da li BiH ima iskustvo u određenoj oblasti programa i da li je skupo učestvovati u nekom od novih programa EU programima 2014-2020.

FENA